Радионица "Зелено путовање стопама Јосифа Панчића"

Проучавајући стваралачки рад једне од наших најистакнутијих песникиња која је свој живот посветила прози и поезији кроз коју је природи наденула оквир магичности, ученици другог разреда ОШ „Црњански“ у Јагодини упознали су се са коренима одрастања и научног утемељивања опуса Јосифа Панчића.

Јунак бајке „Траве говоре бакиним гласом“ с којим су се ученици врло лако поистоветили и препознали у њему сопствена интересовања и облике понашања, један од узора у погледу истрајности и неговања радозналости овековечене успоменама из сопственог детињства и одрастања уз баку пуну нежности, бриге и топлине - Јосиф Панчић, постао је централна личност тематски усклађених садржаја који су са ученицима реализовани у циљу подстицања правилног односа према природи и неговања радозналости за непосредним откривањем бројних тајни света природе.

Полазна основа која је послужила за даље планирање јесте већ претходно поменута бајка Десанке Максимовић „Траве говоре бакиним гласом“ са чијом су се садржином ученици упознали током наставе Српског језика.  У припремној етапи часа поновљени су садржаји који се тичу лековитог дејства природне ливадске апотеке испуњене богатим примесама најразличитијих биљних представника, како би током садржинске анализе акценат био стављен на уочавање различитих биљних врста, на анализирање односа дечака и баке и утицаја успомена из детињства на његов научни рад. Креирањем дигиталне ризнице „Путевима Панчића“ ученици су се скенирањем QR кодова упознали са специфичностима биљних врста које се помињу у самом тексту Десанке Максимовић уз нагласак на њихов лековити учинак. Поједине биљне врсте по избору ученика оживљене су применом 3D оловака и инкорпориране у кутак у учионици посвећен зеленом путовању стопама Јосифа Панчића.

 Кроз краћи текст о Панчићу следеће садржине ученици су добили и низ задатака помоћу којих су се подсетили свих граматичких садржаја реализованих у другом разреду:

Јосиф Панчић је још као дечак обожавао да истражује биљне врсте у својој околини. Често је знање прикупљао од своје баке. Одлично је познавао језик биља. Знао је како која биљка изгледа и могао је да је нацрта без икакве помоћи. Када је одрастао наставио је да истражује биљке, али много озбиљније.

 Једно време радио је и као лекар у околини наше Јагодине. Био је заинтересован за све крајеве Србије, па је тако открио једну посебну биљку по којој су познате наше планине Тара и Копаоник. Та биљка по њему носи назив Панчићева оморика. Припада врсти четинара. Зову је и „ледена лепотица“, јер се верује да је постојала још у време диносауруса. Открио је и посебну врсту скакавца, која по њему нови назив Панчиећв скакавац.

Више пута се сусретао са Вуком Караџићем, који му је давао корисне савете и охрбривао га да истраје у својим истраживањима.

Задаци су били:

1. Издвој из првог пасуса именице и одреди ког су рода и броја.

2. Препиши властите именице које се помињу у другом пасусу.

3. Осмисли питање тако да одговор буде реченица подвучена плавом бојом.

4. Реченице из последњег пасуса напиши тако да буду у будућем времену.

5. Реченицу подвучену црвеном бојом напиши у одричном облику.

6. Напиши по две обавештајне, две упитне, две узвичне и две заповедне реченице о Панчићу.

Степен разумевања прочитаног текста о Панчићу проверен је кроз активност игроликог карактера у оквиру које је реализована и примена Pro-Bot робота. Служећи се роботом ученици су се бавили исцртавањем путање како би дошли до кључног појма БОТАНИЧКА БАШТА. Објашњен је удео Панчића у стварању Ботаничке баште „Јевремовац“ у Београду уз стављање нагласка на значење појма ботаничка башта. На предлог и иницијативу ученика реализован је и практичан рад на конструкцији импровизоване ботаничке баште у циљу што детаљнијег разумевања њеног удела у одгајању биљних врста под специјалним условима.

Као посебан вид додатног истраживања рада Јосифа Панчића уследила је виртуелна посета Природњачком музеју у Београду применом наочара за виртуелну реалност. Нарочиту пажњу ученика током посете привукли су експонати који се тичу Панчићевог хербаријума и начина на који је бележио своја открића.

У даљем току зеленог путовања уследио је сусрет ученика с природом који је био део глобалне акције Дана учионице на отвореном. Ученици су били у прилици да парк школе, који им иначе представља пригодан амбијент за свакодневно учење, сагледају из другачијег угла. Вођени инструкцијама датим у полупрограмираном материјалу и међусобно сарађујући истражили су биљни покривач нашег парка и открили бројне занимљивости о њему. Служећи се „малим научним триковима“ верификовали су своје претпоставке о томе које је најдебље, које најтање дрвенасто стабло, процењивали и практично утврдили висину дрвета по сопстевном избору и посматрали како изгледа делић природе под  лупом микроскопа. Увидели су и декоративну драж наших биљних врста креирајући драгоцене продукте, попут цветног напитка и различитих варијанти цветних слика.

Прва активност у оквиру овог дела зеленог путовања пропраћеног полупрограмираним материјалом (видео-снимак коришћеног материјала: https://youtu.be/PSa60FV7t0o) подразумевала је следеће: Наш парк обилује бројним биљним врстама. Ваш први задатак је да се боље упознате са дрвенастим биљкама нашег парка. Пронађите дрвенасту биљку која има најдебље и најуже стабло. Искористите метар да проверите прецизност своје процене. Забележите резултате вашег мерења.

Друга активност била је следећа: Сада истражите висину стабала по избору у нашем парку. Потребно је да сарађујете у пару. Прво одаберите дрво за мерење. Процените колико је високо. Ученицима је потом детаљно објашњен практичан поступак приближног одређивања висине обадраног дрвета помоћу дрвене оловке и метра. Цветни покривач парка истражен је кроз наредних неколико активности и подразумевао је:

1. Пронађите цветове који су симетрични и фотографишите их. 

2.Искористимо шаренило нашег цвећа. Направимо рам од цвећа. Погледајте неке од наредних примера. 

Најзанимљивија активност ученицима подразумевала је посматрање одабраних биљних врста под микроскопом које су касније искоришћене за израду мирисног цветног напитка: 

3. Изаберите неколико листова и цветова које ћете посматрати под микроскопом. Обратите пажњу на оно што видите. Анализирајте линије и њихов однос. Нацртајте приказ који вам се највише допао. 

4. Прикупљене листове и цветове можете искористити да направите мирисни цветни напитак.

            Кроз овај вид зеленог путовања интердисциплинарног карактера ученици су се уверили у једну од главних мисли која је обележила текст Десанке Максимовић: „И биље има свој језик, само га треба разумети“. Искуство поплочано директним контактом са природом и њеним најистанчанијим биљним представницима, утицало је континуирану укљученот ученика у сам рад и мотивисаност да наставе са откривањем бројних занимљивости из света око нас.

Аутор и водитељ радионице: Александра Филиповић, ОШ „Црњански“ Јагодина